Zastupnici privrednog društva

Privredno društvo (u daljem tekstu: društvo) je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u Registar privrednih subjekata. Za to pravno lice neko u praksi mora da daje naloge, predloge, saglasnosti. Zastupanje najčešće obavlja fizičko lice kao zastupnik društva. To je najčešće direktor. Ima izuzetaka, ali su sada izostavljeni da ne bi bilo previše komplikovano objašnjenje jer ovaj tekst ima svrhu da predupredi odgovaranje na ona pravna pitanja klijenata koja su sada već deo opšte kulture onih poslovnih ljudi koji imaju osnivačka ili zastupnička ovlašćenja. U ovom tekstu je poseban osvrt učinjen na zastupnike koji zastupaju društvo sa ograničenom odgovornošću.

Ko sve može biti zastupnik privrednog društva?

Zastupnik privrednog društva može biti zakonski zastupnik, ostali zastupnik i tzv. faktički zastupnik kao podvrsta ostalih zastupnika.

1. Zakonski (statutarni) zastupnici društva

Zakonski (drugi naziv je i „statutarni“) zastupnik društva može biti fizičko lice ili domaće privredno društvo. Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Broj direktora određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije određen broj direktora, društvo ima jednog direktora. Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora. Ovo poslednje važi ako društvo ima nadzorni odbor kao organ upravljanja.

Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nije drugačije određeno. Nezavisno od načina zastupanja, izjava volje učinjena prema jednom direktoru smatra se da je valjano učinjena prema društvu. Zakonski zastupnik društva samostalno zastupa privredno društvo čak i ako je to zastupanje ograničeno (na primer supotpisom nekog člana ili drugog direktora). Pravno gledano, i dalje je samostalno, ali sa ograničenjem.

Ograničenja direktora ili zastupnika u zastupanju

U slučaju kada zastupnik društva zastupa društvo uz ograničenje supotpisom, reč je o (samostalnom) zastupanju uz ograničenje supotpisom. Često je dilema: da li je zajedničko zastupanje moguće između direktora i ostalih zastupnika? Mišljenja sam da nije moguće. Inače, pravilo je da društvo zastupaju (svi) direktori zajednički ako ih ima više, s tim što se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine može odrediti drugačije. Društvo se može opredeliti da umesto zajedničkog zastupanja odredi samostalno zastupanje. Tada može da odredi jednog ili više direktora da samostalno zastupaju, sa ili bez ograničenja supotpisom.

2. Ostali zastupnici uz direktora

Osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo. Ta lica moraju biti registrovana u skladu sa zakonom o registraciji u registru privrednih subjekata kod APR-a.

Ovo se često koristi u praksi kad zastupnik doo želi da bude upisan u APRu kako bi mogao da zaključuje ugovore, ili zbog banke da ima svoj sertifikat kod banke radi raspolaganja sredstvima na računu, ali ne želi da bude direktor koji ima obaveze i odgovornosti kao zakonski zastupnik. Time je ostali zastupnik u nekoj „bezbednoj zoni“ gde faktički ima ovlašćenja direktora, a nema odgovornosti direktora kao odgovornog lica.

3. Faktički zastupnik kao podvrsta ostalih zastupnika

Šta ako neko zastupa društvo, a nigde nije upisan, a nema ni punomoć za zastupanje?

Često se dešava da, na primer, vlasnik udela u društvu radi i poslove zastupanja društva neformalno, ali formalno sve potpisuje drugo lice kao direktor. Tada najčešće takvo lice izbegava odgovornosti direktora, što je pozitivna strana. Ali ima i negativna strana jer ga takvo stanje ograničava u poslovanju. Ne pojavljuje se kao zastupnik društva u registru privrednih subjekata u APRu i ne može često da završi efikasno dogovre koje postiže sa trećim licima. Ne može u takvom statusu kod banke ili javnog beležnika da potpiše nešto u ime društva.

Zakon posebno reguliše ovaj slučaj i navodi da, ako društvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao zastupnik na način kojim treća lica dovodi u uverenje da ima pravo na zastupanje, smatraće se da je društvo faktički to lice ovlastilo na zastupanje. Izuzetno, društvo može da dokaže da je treće lice znalo ili moralo znati za nepostojanje ovlašćenja za zastupanje tog lica.

Ovakvo zastupanje može dovesti u pitanje punovažnost  ugovora koje društvo zaključuje preko takvog lica. Ovakvo zastupanje otežava izvršenje radnji kod strogo formalnih institucija, javnih beležnika, poreske uprave, agencija ili banaka. Ovakav vid zastupanja ne preporučujem.

Postoji i drugi slučajevi zastupanja putem punomoćnika ili kad društvo treba da tuži direktora, ali to već prevazilazi svrhu ovog bloga.

Često se uz zastupanje zastupnika koriste u praksi i punomoćnici po zaposlenju, punomoćnici po punomoćju i prokuristi sa prokurom. O punomoćnicima je više napisano u posebnom delu ovde, a o prokuri na ovoj temi.