Ko je okrivljeni. Koja su prava okrivljenog?

Zakon kaže da je okrivljeni  lice

  • protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili
  • protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije još nije određeno,
  • protiv koga je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili zahtev za sudsko odlučivanje,
  • odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog u odnosu na koje se vodi i prekršajni postupak ili drugi kazneni postupak.

U prevodu na obični jezik, okrivljeni je onaj protiv koga se pokrenuo prekršajni ili krivični postupak ili se vodi takav postupak.

Šta nije okrivljeni?

Okrivljeni nije osuđeni, pritvoreni…

Osuđeni je lice protiv koga se pravnosnažno završio krivični postupak.

Pritvoreni je najčešće i okrivljeni, ali se nalazi na izdržavanju mere pritovra u zavodu ili u kućnim uslovima, dok traje postupak.

Ovo razlikovanje nije samo terminološko već ukazuje na različit korpus prava koja pripadaju takvom licu.  U ovom tekstu se bavim samo temom koja su prava okrivljenog. Dakle, pišem o pravima lica u odnosu na koje se vodi krivični ili prekršajni postupak.

Ima li samo pravo da ćuti i da uzme advokata?

Neka od prava okrivljenog u postuku su:

Odbrana ćutanjem ili

Iznošenje odbrane, pri čemu okrivljeni u postupku može učiniti sledeće:

priznanje ili negiranje izvršenja krivičnog dela ili prekršaja kada se koristi svim raspoliživim sredstvima odbrane kako bi ishodovao pozitivni ishod u postupku (oslobađajuću presudu ili obustavu prekršajnog ili krivičnog postupka), moguće navođenje okolnosti koje mogu dovesti do izricanja blaže sankcije ili okolnosti koje isključuju postojanje prekršaja ili krivice, pa i krivičnog dela, i to:

    • pozivanje na nužnu odbranu,
    • krajnju nuždu,
    • neodoljivu silu ili pretnju,
    • neuračunljivost,
    • netklonjivu stvarnu ili pravnu zabludu,
    • a nekad u pojedinom krivičnom delu ili prekršaju može biti isključeno kažnjavanje za nehat (iako generalno važi pravilo da postoji odgovornost i za nehat).

predlaganje dokaza

angažovanje branioca ili da dobije branioca po službenoj dužnosti (stručna pravna odbrana)

angažovanje stručnog savetnika (stručna odbrana iz oblasti iz koje se vrši veštačenje nekih okolnosti u postupku)

pravo da mu se pruži mogućnost da se izjasni na dokaze organa gonjenja.

Ovo je samo osnovni pregled prava okrivljenog u psotupku. Svako pravo ima dodatni korpus prava i rokova u kojima se mogu koristiti ta prava. Zato je potreba angažovanja stručnog branioca od velike važnosti.